Šta su prezle?
Prezle su široko upotrebljiva prehrambrena namirnica koja se dobija mrvljenjem suvog hleba. Glavna upotreba prezli je za zgušnjavanje raznih umaka, oblikovanje mesa u ćufte ili krokete, a mogu da posluže za pripremu hrskavih premaza ili različitih preliva.
Prezle i slični proizvodi hleba
Termin „mrvice hleba” se koristi za opisivanje nekoliko vrlo sličnih, ali pomalo različitih sastojaka. Mrvice hleba mogu biti sveže ili osušene, fine, grube ili „panko prezle”. U kulinarskim receptima je obično navedeno koji tip mrvica hleba je potrebno koristiti. Mogu se praviti od različitih vrsta hlebova, ali za hrskavost završnog proizvoda, potrebno je koristiti hleb koji nije sasvim svež jer ako se koristi potpuno svež hleb, on će i dalje imati previše vlage u sebi i mrvice će se vezivati jedna za drugu.
Sveže mrvice hleba
Sveže mrvice hleba su sveže i mekane. Kada se natope vodom ili nekom drugom tečnošću upijaju je i bubre, tako da se najčeće koriste za dodavanje mase receptima (često u nekim kolačima), zatim da deluju kao vezivno sredstvo u ćuftama ili da se prže sa drugim sastojcima kako bi upile njihove ukuse u sastavu laganih, hrskavih preliva. One su takođe glavni sastojak u pripremi sosa od hleba.
Prezle (osušene mrvice hleba)
Osušene mrvice hleba su fino ustinjene i suve. Koriste se za posipanje pri oblaganju raznih jela, kao što su riba, piletina, ili kroketi pre pohovanja. Mogu se nanositi preko određenih namirnica kako bi upili ulje i obezbedili hrskavost.
Panko mrvice
Panko mrvice hleba su mnogo krhkije i delikatnije od običnih mrvica hleba. Proizvode se od finog belog hleba koji se suši, nakon čega postaje veoma hrskav kada se prži. Poreklom su iz Azije i najčešće se koriste u japanskoj kuhinji, ali su sada široko rasprostranjene i u zapadnoj kuhinji.
Pohovanje
Standardna metoda za pohovanje hrane je postupak koji se sastoji iz tri koraka gde je glavna namena napraviti hrskavu oblogu pre termičke obrade. To je osnovni proces koji se vrlo često koristi u kulinartvu, za pravljenje bilo pržene piletine, ribe, ili možda kolutića luka. Ovom pripremom se zadržava vlaga unutar namirnice koja će biti pohovana, dok se spolja stvara hrskava korica, koja pored svog privlačnog ukusa i teksture, dodatno podstiče apetit svojom zlatno-braon bojom.
Tri standardna koraka uključuju valjanje namirnice u brašno, zatim u jaje umućeno sa malo mleka, i na kraju u prezle. Pošto je ovo proces od tri koraka, postavljanje sastojaka na organizovan način, u 3 različite posude pojednostavljuje pripremu i stvara manje nereda. Brašno pomaže u vezivanju jaja, a jaja pomažu u vezivanju prezli u koricu osiguravajući da one zapravo ostaje na korici, umesto da se odvoje pri kontaktu sa uljem.
Kada se vrši nanošenje prezli, potrebno je mokrom rukom izvaditi namirnicu iz posude sa jajima, sačekati da višak jaja iscuri, a zatim prebaciti u posudu sa prezlama dok ne bude temeljno obložena. Ponekad je potrebno pritisnuti je malo dok se ovo ne desi. Nakon toga bi trebalo otkloniti sve suvišne delove smeše za pohovanje, posebno prezle koje još uvek imaju sveže jaje u sebi.
