Biljka
Pirinač je biljka iz roda Oryza, koja zajedno sa drugim žitaricama, kao što su pšenica i kukuruz, pripada porodici trava (Poaceae). Zrno pirinča je bogato hranljivim materijama, vitaminima i mineralima i predstavlja glavnu hranu za više od 3 milijarde ljudi. Biljka ima mnogo različitih varijacija, međutim, svi tipovi imaju slične karakteristike i prolaze kroz zajedničke faze rasta – vegetativnu, reproduktivnu i fazu zrenja. Biljka pirinča je obično kratkog životnog veka, od 3-7 meseci, u zavisnosti od klime i sorte. Pirinač nije vodena biljka, ali su mu potrebne značajne količine vode da bi rastao. Uzgaja se na više od 100 zemalja širom sveta, na svim kontinentima osim na Antarktiku jer je hranljiv, ekonomičan, lako se priprema i ima dobar ukus.
Istorija pirinča
Smatra se da je pirinač prvi put uzgajan u Kini ili u nekom drugom delu istočne Azije pre oko 10.000 godina. Najraniji konkretni dokaz o uzgoju pirinča potiču iz arheološkog nalazišta starog 7000 godina u blizini sela Hemudu u Kini i kada su ta zrna otkrivena bila su bela, ali su nakon izlaganja vazduhu pocrnela kroz nekoliko minuta. Ova zrna se i dalje mogu videti u muzeju u Hemudu. Počevši od Kine i okolnih područja, kultivacija pirinča se proširila do Šri Lanke i Indije, a zatim je prešla na Grčku i područja Mediterana. Pirinač se potom proširio preko južne Evrope i na neke teritorije severne Afrike. Iz Evrope je prenesen i u Ameriku. Iz Portugala je donesen u Brazil, a iz Španije do Centralne i Južne Amerike.
Beli pirinač
Beli pirinač je savršeno zdrava hrana, posebno kada je obogaćena vitaminima, što se obično radi u 21. veku. Niske je kalorijske vrednosti, sadrži nisku količinu masti, ima visok udeo ugljenih hidrata, a daje i dobru količinu proteina. Nakon što se seme pirinča ubere, ono prolazi kroz određenu mašinu gde se uklanjaju spoljašnje ljuske i u tom stupnju se dobija braon pirinač. Da bi se napravio beli pirinač, uklanja se klica i unutrašnja ljuska, a ostaje belo pirinčano zrno koje se zatim polira glukozom ili talkom. Pretvaranje braon u beli hleb prati sličan proces.
Nutritivna vrednost belog pirinča
Jedna šoljica kuvanog belog pirinča sadrži samo 204 kcal. U šoljici belog pirinča se nalazi 4,2 g proteina, 44 g ugljenih hidrata i 0,44 g masti, uglavnom u obliku polinezasićenih i mononezasićenih „dobrih” vrsta masnih kiselina. Sadržaj prostih šećera je nizak, u količini od samo 0,08 g, dok je sadržaj vlakana oko 0,6 g. Pirinač prirodno ne sadrži gluten i stoga ne uzrokuje upalu u crevima, što znači da osobe koje pate od celijakije mogu da ga konzumiraju bez problema.
Energija
Pošto je pirinač bogat ugljenim hidratima, on deluje kao gorivo za telo i pomaže u normalnom funkcionisanju mozga. Ugljeni hidrati se metabolišu u organizmu i pretvaraju u funkcionalnu, upotrebljivu energiju. Vitamini, minerali i organske komponente koje se nalaze u njemu povećavaju funkcionisanje i metaboličku aktivnost svih organa, što dodatno povećava nivoe energije. Pirinač je sastavni deo balansirane ishrane jer može da obezbedi hranjive materije bez negativnih uticaja na zdravlje, Nizak nivo masti, holesterola i natrijuma takođe smanjuju pojavu gojaznosti i pratećih stanja.