Šta je palenta?
Palenta je prehrambrena namirnica koja se pravi od osušenih zrna žutog kukuruza strukture nalik na pesak. Ona je na neki način slična grizu, a osnovna razlika predstavlja poreklo brašna, kukuruznog ili pšeničnog – koje se koristi za proizvodnju griza. Zrna korišćena za palentu potiču od tvrdunca, posebne sorte kukuruza, pretežno gajene u Italiji. U nekim receptima sa palentom se može koristiti i kukuruzno brašno, ali iako kukuruzno brašno funkcioniše kao zamena, ono se melje finije od kukuruza koji se koristi za tradicionalnu palentu i zbog toga ne može zameniti teksturu palente.
Palenta – istorija
Termin „palenta” potiče od latinske reči „puls”, kojom se naziva kašasto jelo od krupnika – žitarice koja je formirala osnovnu ishranu antičkih naroda u Italiji, dok su Grci pretežno koristili ječmeno brašno. Pre dolaska kukuruza sa američkog kontinenta, palenta je pored ječma i krupnika, pravljena i od drugih žitarica kao što su heljda, pšenica, raž i proso.
Prva dokumentovana kultivacija kukuruza u severnoj Italiji potiče iz 17. veka, i tada je već kukuruzno brašno u dnevnoj potrošnji prosečnog stanovnika nadmašivala kestenovo brašno. Veći deo naroda je za doručak pripremao palentu, a dobar deo njih ju je ponovo jeo i za večeru.
Kako se priprema palenta
Ne morate se maltretirati sa tradicionalnim načinom mešanja palente u tiganju 40 minuta, jer je palenta široko dostupna u supermarketima i vrlo lako se priprema. Palenta je jednostavna hrana, jer je napravljena od prethodno obrađenog kukuruznog brašna i potrebno je samo nekoliko minuta da se pripremi. U Srbiji se najčešće jede zajedno sa svežim mlečnim proizvodima. Služi se uz glavna jela sa mlekom, jogurtom, kiselom pavlakom ili maslacem. Neretko se koristi za pravljenje proje sa sirom i kajmakom, kada se masa srazmerno širi po plehu, a zatim peče u rerni.
Nutritivni značaj palente
Palenta sadrži i proteine i vlakna što pomaže održanju osećaja sitosti. Vlakna se takođe preporučuju za pravilno funkcionisanje digestivnog sistema, održavanje zdrave bakterijse crevne flore i sprečavanje konstipacije.
Dobar je izbor za ljude koji traže jela bez glutena jer mnogi izvori vlakana, kao što su pšenica, kuskus i raž, sadrže gluten. Palenta je obično bezbedna po ljude sa celijakijom ili osetljivošću na gluten, u zavisnosti od potencijalnog prisustva nekih aditiva.
Takođe, palenta je odličan izvor složenih ugljenih hidrata. Jednostavni ugljeni hidrati se brzo razgrađuju i mogu uzrokovati porast šećera u krvi, a često i ne sadrže mnogo hranljivih materija, dok se složeni ugljeni hidrati iz palente polako razlažu, što znači da im je potrebno više vremena za varenje. Ovo sporo oslobađanje može održati nivo šećera u krvi stabilnim.
Iako ne sadrži velike količine vitamina i minerala, palenta sadrži vitamin A i karotenoide. Vitamin A je neophodan za pravilno funkcionisanje bubrega, pluća i srca, a karotenoidi koji potiču iz kukuruza smanjuju rizik od određenih oboljenja, kao što su neke vrste očnih bolesti i raka.
Palenta prirodno sadrži nizak procenat masti, što je čini odličnom hranom za ishranu zdravu po srce. Da bi se smanjio unos zasićenih masnih kiselina, potrebno je kuvati palentu sa vodom, biljnim mlekom ili bujonom, umesto sa kravljim mlekom, sirom, kajmakom ili maslacem.