List bosiljka
Listovi bosiljka su jarko zeleni, srcastog oblika i mogu se brati dok su sitni oko jedan centimetar ili kada već narastu do deset centimetra u dužini. Bosiljak ima visoko aromatične osobine i karakterističan ukus. Širok spektar prepoznatljivih mirisa poteklih od različitih hemijskih fitoelemenata kombinuje mirise citrusa, anisa, karanfilića i cimeta, a sve to zajedno sačinjava senzornu memoriju koja odvaja bosiljak od drugih biljaka. Ukus svežeg lista bosiljka isprva podseća na biber, a zatim polako prelazi u slatkast aromatični ukus. Prilkom korišćenja bosiljka u kuvanim jelima, bosiljak se dodaje na kraju jer toplota uklanja ukus i ako se kuva dugo, može dovesti do gorčine.
Bosiljak
Bosiljak je botanički klasifikovan kao Ocimum basilicum, iz porodice Lamiaceae (Usnatice) zajedno sa timijanom, ruzmarinom, origanom i nanom. Njegov botanički naziv, Ocimum basilicum prevodi se sa grčkog na miris i kralj, pa je bosiljak takođe i poznat kao „kralj biljaka”. Slatki ili italijanski bosiljak, kao što je poznato, je najpopularniji i najčešći kod svih kultivara kulinarskog bosiljka. Biljke porodice usnatica karakterišu stabljike kvadratastog poprečnog preseka i listovi koji se uzdižu jedan naspram drugog na stablu.
Istorija bosiljka
Veruje se da bosiljak potiče iz Indije, ali biljka se uzgaja više od 5.000 godina i rasproširena je na sve delove sveta. Postoje neke naznake da je bosiljak možda nastao još dalje na istoku od Indije sa drevnim zapisima iz 800’ godina nove ere, što sugeriše da je slatki bosiljak u to vreme bio korišćen u kineskoj regiji Hunan. Bosiljak je konačno prenesen na zapad jer je mogao lako da se uzgaja u zatvorenom prostoru, zaštićenom od izlaganja hladnoj klimi i mrazu.
Zdravstvene beneficije
U herbalnoj medicini bosiljak se koristi za ublažavanje bola pri porođaju, kao i za olakšavanje simptoma raznih bolesti uključujući glavobolje, probavne smetnje, loš zadah, bol u zglobovima, umor, ali i za poboljšavanje koncentracije. Ako imate prehladu ili grip, pokušajte popiti jak čaj od bosiljka sa malo limunovog soka, malo meda i prstohvatom cimeta i karanfilića. Odličan savet ako imate glavobolju je da uzmete bosiljak i utrljate ga u slepoočnice. Smatra se da konzumiranje svežeg bosiljka koji ima veliku količinu vitamina A i C može smanjiti šansu za pojavu karcinoma. Različite kulture smatraju da bosiljak prirodno pomaže kod stresa i bolesti, kao i da ojačava imuni sistem. Bosiljak se može koristiti kao sredstvo za ispiranje kose i tonik skalpa ispiranjem kose čajem od bosiljka nakon šamponiranja.
Sušeni bosiljak
Kao što ime sugeriše, sušeni bosiljak se odnosi na sveži bosiljak osušen na suncu. Pošto sveži bosiljak možda nije dostupan tokom cele godine, kao alternativa se koristi sušeni bosiljak. Sušeni bosiljak ima intenzivniji ukus od svežeg bosiljka gde je ukus sušene biljke obično tri do četiri puta jači od sveže biljke. Prema tome, kad god koristite sušeni bosiljak kao alternativu u receptu koji sadrži sveži bosiljak vodite se pravilom gde je jedna kafena kašičica osušenog bosiljka jednaka jednoj supenoj kašici svežeg bosiljka. Listovi bosiljka imaju visok sadržaj vlage i moraju se osušiti za kratko vreme kako bi se sprečilo kvarenje, a vazduh mora slobodno da cirkuliše sa obe strane lista za najbrže sušenje.