Supa već hiljadama godina ima posebno mesto u ishrani čoveka, posebna važnost od davnina pridavala joj se i zbog njenih zdravstvenih efekata. U celom svetu, počevši od prvih civilizacija i kultura, supa je oduvek bila izuzetno cenjena zahvaljujući svojim hranljivim i lekovitim svojstvima što je u prethodnim decenijama postalo naučno zasnovana činjenica.
Supa je veoma važan sastojak svakog obroka. Baš kao i salata, tanjir supe vam omogućava unos velike količine hranljivih materija koje čuvaju vaše zdravlje.
Ukoliko planirate da izgubite višak kilograma, jedan od obroka u toku dana možete zameniti samo tanjirom supe. Iako za neke to može biti izazov, sa naučnog aspekta supa može zadovoljiti energetske i nutritivne potrebe. Fiona Kirk je napisala knjigu o dijeti koja je zasnovana na unosu supe. U svom bestseleru „Supa vas može učiniti mršavim“, Kirk je napisala: „Bogatstvo sastojaka u tanjiru supe osigurava unos uravnotežene količine ugljenih hidrata, proteina, masti, kao i vitamina i minerala potrebnih za dobar energetski metabolizam.“ Ona osnovano zaključuje da je put do vitke linije jednostavan, sve što vam treba je pun tanjir fine i tople supe.
Pozitivni efekti unosa supe i njena uloga u svakodnevnoj ishrani je višestruka, neki od zdravstvenih benefita su:
Supa omogućava adekvatan unos povrća i biljnih vlakana
Ishrana modernog čoveka je često zasnovana na brzoj hrani koja ne može obezbediti adekvatan unos povrća i vlakana. Dodavanje supe u vašu svakodnevnu ishranu može vam pomoći da povećate unos povrća, posebno ako odaberete vegetarijansku supu. Jedan od primera je supa od paradajza za koju se pokazalo da ostvaruje pozitivne efekte na kardiovaskularni sistem, pre svega na srce zahvaljujući velikoj količini likopena koji je prisutan u crvenom paradajzu, konzumiranje ove supe može da spreči nastanak infarkta. Studija objavljena u „The Journal of Nutritional Biochemistry“ u julu 2006. godine pokazala je da svakodnevni unos supe od paradajza tokom dve nedelje povećava nivo vitamina C kod ispitanika.
Hladne supe za razliku od toplih sadrže veću količinu vitamina C, koji je osetljiv na visoku temperaturu pa je njegova koncetracija znatno niža u toploj supi. Sa druge strane, tople supe kao što su gotova supa od povrća i supa od piletine sa rezancima omogućavaju zadovoljavanje oko 50 % dnevnih potreba za unosom vitamina A i više od 10 posto preporučenog dnevnog unosa za selen i kalijum.
Supa vas čini sitim
Prema jednoj studiji objavljenoj u „Physiology & Behavior“ u junu 2005. godine za razliku od unosa drugih tečnih obroka, supa će vas učiniti sitim ako je pripremite na adekvatan način. To znači da možete poslužiti supu kao obrok bez brige da ćete opet biti gladni nakon što završite sa jelom, ako se odlučite za takav obrok svakako odaberite onu supu koja sadrži dosta proteina.
Regulacija metabolizma i energetskog unosa
Supa sa većom količinom proteina često imaju manje kalorija po gramu. Odabir hrane sa niskom gustinom energije omogućava zdravo i brzo mršavljenje. Studija objavljena u „Obesity Research“ u oktobru 2005. godine pokazala je da konzumiranje supe dva puta na dan kao deo niskokalorične ishrane dovelo je do 50 posto više gubitka težine nego konzumiranje hrane veće gustine koja sadrži isti broj kalorija.
Nutritivni sastav supe
Hranljive materije koje obezbeđujete unosom supe zavisi od sastojaka koje ulaze u njen sastav. Generalno gledano svaka supa sadrži visoki udeo vode, supe bogate mesom sadrže više proteina i minerala poput magnezijuma, kalcijuma, selena, gvožđa, bakra i elektrolita, a supe sa povrćem bogate su vlaknima i vitaminima. Fitonutrijenti determinišu boju i teksturu supe, pa je iz tog razloga supa od paradajza crvena zbog sadržaja antioksidansa likopena, supa od bundeve narandžasta je zbog beta karotena.
[mc4wp_form id=“13485″]