Griz predstavlja oblik mlevene pšenice koja se obično koristi za pripremu vrućih obroka za doručak, večeru ili užinu. Sama reč „farina“ je latinskog porekla, što znači „za obrok“ ili „brašno“. Klica i endosperm zrna su glavni sastojci i oni se melju do povoljne konzistencije granula, a zatim se prosejavaju. Ova hrana je bogata ugljenim hidratima i kada se koristi na ispravan način može doprineti zdravlju pojedinca. Kada je griz obogaćen nutrijentima, on postaje jedan od najboljih izvora dostupnog dijetetskog gvožđa, posebno za one koji su na vegetarijanskom tipu ishrane. Iz griza se uklanjaju mekinje i klice, a često se obogaćuje i vitaminom B i gvožđem.
Kako obogatiti ukus griza i njegove druge upotrebe
Pošto griz ima jako blag ukus, u njega se može dodati smeđi ili beli šećer, neki sirup, cimet, narendana čokolada, maslac, džem, voće, med, orašasti plodovi ili se možemo poslužiti raznim kombinacijama i varijacijama ovih ukusa. Griz se takođe može kuvati kao palenta, nakon čega se može koristiti za sprečavanje lepljenja testa za površinu pleha tokom pečenja u rerni, ostavljajući samo zaostali griz na dnu konačnog proizvoda. Griz sa mlekom i šećerom se ponekad koristi za pripremanje filova za kolače sa slojevima, a griz se takođe može koristiti i kao zamena za mrvice hleba kako u slatkim tako i u pitama sa mesom.
Nutritivne vrednosti griza
Jedna šolja griza ima samo 130 kalorija i ne sadrži holesterol. Griz je odličan izbor za one koji planiraju da izgube ili održe svoju težinu, ali ipak žele zdravu i balansiranu ishranu. On sadrži različite hranljive materije važne za opšte zdravlje. Jedna šolja griza, pomešana sa vodom, zadovoljava preko 1/3 preporučene dnevne vrednosti za vitamin A, tiamin, riboflavin, niacin i folate. Takođe griz, obogaćen gvožđem, zadovoljava preko 2/3 preporučene dnevne doze za ovaj nutrijent. Sadrži i kalcijum koji je važan u izgradnji i jačanju kostiju i zuba, a promoviše i mentalnu energiju zbog visokog sadržaja ugljenih hidrata. Povrh svega, ne sadrži dodati šećer, a ima i mikroelemente koje su potrebni organizmu kao što je selen. Iako ne sadrži rastvorljiva vlakna, kao što ih sadrži ovsena kaša, griz i dalje predstavlja zdrav doručak, večeru ili užinu i zbog svega toga se može dati i bebama.
Griz i bebe
Griz je jelo koje se lako priprema, a deca i bebe ga prosto obožavaju. Bebama se čvrsta hrana uvodi u ishranu počevši od šestog meseca, što znači da bebe do navršenog šestog meseca imaju više nutricionističke zahteve. Hrana koja je bogata vitaminima, mineralima i hranljivim sastojcima treba da se uvede u ishranu da bi se dopunile nutritivne vrednosti koje pruža mleko. Griz je obično prva hrana koja se daje bebi, jer se vrlo lako vari i predstavlja odličnu dopunu uz majčino mleko, mlečne formule i vodu.
Griz je hranljiva kaša koja sadrži mnoge stvari koje su korisne za rast i razvoj bebe. Kalcijum pomaže jačanju kostiju i zuba, gvožđe sprečava razvoj anemije, a riboflavin (vitamin B2) daje energiju. Pored toga griz je bogat i drugim vitaminima i mineralima bitnim za rast i razvoj bebe.